Izvor: Al Jazeera Balkans
Piše: Boris Varga

Iako su počeli zbog tragedije i smrti, studentski protesti su prerasli u karneval mladosti i slobode, koji slave život i običnom građaninu ulivaju nadu. Srpsko proleće usred globalne političke zime opšti je bunt protiv vladajuće Srpske napredne stranke, kriminalizacije društva i straha koji je ta partija uspela da zaseje.

Naprednjaci više ne histerišu o „obojenoj revoluciji“, jer se ona na neki način već odigrava. U stvari, ostao je na sceni sam glavni akter. Tihi protest mu se približava, pojedini dokazi vode ka njegovom kabinetu, njegovi inicijali se pojavljuju na transparentima, ali ga niko glasno ne proziva i ne izgovara njegovo ime – Aleksandar Vučić.

Odsustvo vanjske podrške protestima

Postoji nekoliko specifičnosti po kojima se ovi studentski protesti razlikuju od ostalih u solidnom stažu ulice srpskog višestranačja. Pre svega, odbacivanje delovanja s politikom i odsustvo političkog liderstva na protestima.

Iako pogotovo mlada nova imena srpske opozicije aktivno učestvuju i žrtvuju se na demonstracijama, političko društvo za studente je iskompromitovano i zato traže od opozicije da protest ne koristi za svoj politički marketing.

To je puritanski potez omladinskog bunta, ali i taktički kako bi se zaštitilo od podela unutar svojih redova.

Najveće razočaranje ovih protesta je potpuno odsustvo spoljne podrške iz vodećih demokratskih saveza i država, Evropske unije i SAD-a.

S jedne strane, to ide u prilog protestima, jer oni postaju narodno-oslobodilačka borba. Ipak, u javnom diskursu Srbije tumačenje podrške sa Zapada potpuno je preuzeto iz ruske propagande kao nešto negativno i izdajničko – „obojena revolucija“.

Na društvenoj mreži X oglasio se Trampov izaslanik za specijalne misije Ričard Grenel, stari prijatelj nesmenjivog srpskog režima, koji ignoriše zahteve studenata, drsko poručujući da će se o demokratiji rešavati na (pokradenim) izborima.

Dok Brisel i države EU cinično ćute ili vode svoju kolonijalnu politiku, očekivanja proevropske javnosti u Srbiji su da se podrže studentski zahtevi, barem toliko koliko Unija podržava Gruziju koja, takođe, iz sličnih razloga protestuje.

Možda je u početku EU zastava nedostajala, iako je delila proteste, kasnije se pokazala kao manje potrebnom. Izostanak podrške protestima mogao bi svakako da utiče na simpatije mladih prema EU.

Srbija poslije Vučića

U srpskoj javnosti nepopularno je sada govoriti o Srbiji posle Vučiča, o izborima i reformi institucija, a to su ključne teme i novi društveni zahtev ovog sada već opšteg protesta.

Pre pada Slobodana Miloševića o toj temi se, također, ozbiljno raspravljalo, pravile strategije, kvazi instituti, osmišljalo kako obnoviti državu, određivalo i planiralo šta su prioriteti reforme. I glavno, postojala je jaka opozicija u Srbiji koja je sada usitnjena, istrošena, traži koordinaciju i nova imena.

Bez obzira na sve predrasude o uprljanosti političke arene u Srbiji, svaki važni društveni zahtev morao bi da se završi političkom artikulacijom na izborima i u parlamentu.

Nastavak teksta čitajte ovdje.

(DEPO PORTAL/ad)