Većina ljudi pravi istu grešku čim uđu u stan – klimu spuste na 20 ili 22 stepena, očekujući trenutno olakšanje. Rezultat? Tijelo doživi temperaturni šok, a strujomer počinje da „okreće“ kao lud. Ako želite da stan bude prijatan, a da vas račun za struju na kraju mjeseca ne iznenadi, ključno je znati na koliko stepeni držati klimu ljeti.

Raspon od 26 do 27 stepeni je idealan kada je spoljna temperatura oko 34 stepena. Pravilo „sedam do osam stepeni razlike“ između spoljašnosti i enterijera osigurava prijatan boravak u stanu i smanjuje temperaturni udar kada izlazite napolje.

Najveći problem nije vrućina, već trka za 22 stepena. Kada tražite tako nisku temperaturu, klima uređaj duže radi punom snagom, zidovi se sporo hlade, a račun za struju u augustu neumoljivo raste.

Kako podesiti klimu u stanu bez ogromnih računa

Prvo spustite roletne oko 11 sati, pa tek onda uključite uređaj. U stanu od 45 kvadrata jedan južni prozor grijeje dnevni boravak više nego cio hodnik, pa bez zaštite od sunca nema ni štedljivog hlađenja.

Zaboravite na „Turbo“ mod

U spavaćoj sobi nemojte juriti leden vazduh čim legnete. Odnos od 34 stepena napolju i 26 unutra je temperaturna razlika koju tijelo mnogo lakše podnosi.

Ne verujte daljinskom

Kad na displeju piše „AUTO“ i 21 stepen, soba djeluje rashlađeno samo prvih deset minuta. Umjesto toga, podesite klimu na 26 stepeni uz srednju brzinu ventilatora – uređaj će raditi mirnije, tiše i ekonomičnije.

Ne čekajte da zidovi „proključaju“

Ako klimu palite tek u 18 sati, kada su zidovi već vreli, ona juri zaostatak cijele prostorije. Jeftinije je da uređaj radi ranije na umerenoj snazi nego da uveče satima pokušava da spusti temperaturu sa 31 na 22 stepena.

Sušenje veša u stanu je greška

Ljeti sušenje veša u dnevnoj sobi stvara vlagu. Kada je vazduh težak, temperatura klime mora biti niža da biste dobili osećaj prijatnosti, a tu račun počinje da raste.

Čista klima vrijedi više od dodatnog stepena na daljinskom

Prljav uređaj troši mnogo više struje. Filter koji niste očistili dve nedelje puni se prašinom, slabije hladi, a korisnici često greše misleći da treba još više da spuste temperaturu, iako je problem u zaprljanosti.

Zašto računi „eksplodiraju“ baš kad podesite klimu ispod 25 stepeni?

Mnogi misle da će klima brže ohladiti prostor ako je podese na 20 stepeni. To je tehnička zabluda koja košta. Klima uređaj radi punom snagom sve dok ne postigne zadatu temperaturu.

Kada je podesite na 20 stepeni, kompresor ne prestaje da radi dok ne postigne taj nivo, što znači da troši maksimalnu količinu energije satima.

Sa druge strane, podešavanje na 26 stepeni omogućava kompresoru da se češće gasi ili prelazi u režim rada sa manjom potrošnjom čim postigne željenu temperaturu.

Ta razlika od samo 4 ili 5 stepeni na daljinskom upravljaču na kraju meseca donosi uštedu u potrošnji električne energije od čak 20 do 30 odsto.

Zaključak je jednostavan: Ne plaćate hlađenje prostora, već plaćate „borbu“ klime da dostigne nemoguće niske temperature u zagrijanim  zidovima.

Ako je podesite na optimalnih 26, klima postaje vaš saveznik, a ne najveći potrošač u kući.

(Krstarica/DEPO PORTAL/af)