Na današnji dan 2015. godine preminuo je legendarni beogradski muzičar i tekstopisac Vlada Divljan. Bio je osnivač kultnog benda Idoli i jedan od začetnika novog talasa u Jugoslaviji. Od 1991. do 1997. godine živio je u Sidneju, a od 1999. u Beču.

Autor je niza pjesama koje su obilježile jugoslovensku muzičku scenu osamdesetih. "Odbrana i poslednji dani", album Idola objavljen 1982, proglašen je najboljim albumom jugoslovenske rok i pop muzike.

Prvi ozbiljan bend Divljan (rođen 10. maja 1958. godine) je osnovao 1976. pod nazivom Merlin, ubrzo ga preimenovavši u Zvuk ulice, koji je prije raspada zabilježio nekoliko nastup na Radio Beogradu, prenosi Blic.

"Retko te viđam sa devojkama"

U Idolima nastalim 1980. godine (na temeljima Dečaka iz 1979. godine), Divljan je napisao klasike benda “Retko te viđam sa devojkama”, "Malena", "Rusija", "Nebeska tema", "Ona to zna"... koje su danas utkane u kolektivnu svijest ljudi na prostorima bivše Jugoslavije.

- Prva pesma koju sam napravio za bend i koja nam je na neki način otvorila vrata bila je "Retko te viđam sa devojkama", brzo se ispostavilo da iza reklame postoji i muzika. Idolima je prethodio bend koji se zvao Zvuk ulice u kome smo Zdenko Kolar, bubnjar Kokan Popović i ja godinama pre toga pekli zanat. S druge strane, Srđan Šaper mi je bio tzv. najbolji drug, još iz vremena gimnazije, neke od ideja koje smo u Idolima razradili vuku korene još iz tih dana.

Naš prvi, nezavisni singl "Retko te viđam s devojkama"/"Pomoć, pomoć" trebalo je da bude objavljen kao poklon singl u časopisu "Vidici" u maju 1980., no kako je Tito tad umro, zbog opšte žalosti je to prebačeno za nekoliko meseci kasnije. Taj nam je singl otvorio vrata – Bregović se ponudio da nam bude producent, na neki način nam je otvorio vrata Jugotona i tako dalje - pričao je svojeveremeno Divljan.

Idoli su zajedno sa beogradskim bendovima Šarlom Akrobatom i Električnim orgazmom snimili "Paket aranžman" (1981), ključni album jugoslovenskog novog talasa, a pored toga i svoj mini album "VIS Idoli" (1981).

Uslijedila je “Odbrana i poslednji dani” (1982), po mišljenju brojnih kritičara jedan od najznačajnijih albuma jugoslovenskog rokenrola. Sa Idolima je Divljan snimio i komercijalno izuzetno uspješan album "Čokolada" (1983), kao i muziku za film "Šest dana juna" (1985).

Raspad "Idola"

Nakon raspada Idola, Divljan počinje samostalnu karijeru albumom “Tajni život A. P. Šandorova” (1987), na kome se nalazio veliki hit “Patuljci”. Učestvovao je u stvaranju muzike za kultni omnibus film "Kako je propao rokenrol” (1989), a sa Srđanom Gojkovićem Giletom iz Električnog orgazma snimio je albume sa pjesmama za decu “Rokenrol za decu” (1989) i "Rokenrol bukvar"(1990)., kao i album "Lutka koja kaže ne" (1991) u okviru supergrupe Vlada, Gile, Piko i Švaba.

Divljan se u avgustu 1991. godine preselio u Australiju, ali je tokom kratke posjete Jugoslaviji krajem 1995. i početkom 1996. sa pratećim Old stars bendom održao dva koncerta, i objavio živi album "Odbrana i zaštita" (1996).

- Završio sam tamo slučajno, budući sam otišao na mesec dana, a ostao šest godina. Jedan od razloga što sam ostao je svakako i rat koji je kod nas počinjao, ali svakako ne i jedini, budući sam na put krenuo iz romantičnih razloga. Uglavnom sam radio muziku za kratke i dokumentarne filmove. Poslednjih godinu i po dana sam studirao, tačnije specijalizovao sam dizajn zvuka na Australijskoj filmskoj akademiji (AFTRS) i moram da se pohvalim da sam za rad na jednom kratkom filmu dobio glavnu nagradu tzv. Ampeg audio exelence award, a za drugi sam bio nominovan za AFI award, australsku verziju Oskara. To su mi ujedno i jedine nagrade za profesionalni rad koje sam dobio u životu - pričao je Divljan.

Radio je muziku za film "Tri palme za 2 bitange i ribicu" (1998), a samostalnu karijeru nastavio je albumom "Sve laži sveta" (2000), kao i eskperimentalnim "Vlada Divljan presents Die Tonzentrale" (2003). U međuvremenu se sa porodicom preselio u Beč.

- Prednosti života u Beču su pre svega estetsko-organizacijskog tipa: to je izuzetno lep i dobro organizovan grad, veoma prijatan za porodični život. Takođe, lepo je biti potpuno anoniman, što omogućava da živite neki normalan život, da iskoračite sa scene i iz svoje "medijske projekcije". Ono što trpi i što bi u Beogradu bilo bolje jeste rad na novim pesmama, u Beču sam više u "instrumentalnom" okruženju. Zato u poslednje vreme sve više radim na pola puta između Beča i Beograda, u Zagrebu.

Srećom, Beč je dovoljno blizu da mogu da zadržim redovni kontakt s Beogradom. Prijala mi je ta promena jer, kada čovek postane javna ličnost, to otvara razna vrata, ali takođe ljudi te stavljaju u određeni kalup i počneš da igraš prema tuđim pravilima. A to je početak kraja. Mislim da je velika zamka u koju mnogi upadnu to preozbiljno doživljavanje samog sebe - govorio je Divljan.

Obogatio jednu generaciju i jednu geografiju

Sa zagrebačkim gitaristom Maksom Juričićem i njegovim Ljetnim kinom snimio je mini album "Četiri godišnja doba" (2012), a sa njima je snimljen i posthumno objavljen koncertni "Live @ Tvornica" (2015). Sa beogradskim bendom Svi na pod snimio je pjesmu "Zvuci ulice" (2010), a kao plod zajedničke saradnje posthumno je objavljen i Divljanov vinilni singl "Neposlušna građanka" (2017)..

- Kao što nikada nisi želeo da vidiš ljude u suzama, već si težio da svi oko tebe budu srećni, dopusti da se setimo kako si i koliko dotakao naše živote. Kako si jednu generaciju i jednu geografiju obogatio i koliko si pri tom ostao čist, dobar, častan i pošten - rekao je o Divljanu čuveni rock kritičar Peca Popović.

U čast Divljanu, ove godine kreće koncertna turneja pod nazivom “Samo jednu ljubav imam”. Divljanova Nevladina Organizacija, predvođena njegovim dugogodišnjim prijateljima i saradnicima Zdenkom Kolarom, Sašom Šandorovim, Borisom Bunjcem i Markom Milivojevićem i podmlatkom, Damjanom Dašićićem i Markom Čalićem, izvest će Divljanove vanvremenske hitove iz svih perioda njegove karijere, a bit će i nekoliko veoma zanimljivih, specijalnih gostiju.

Prvi koncert bit će održan u Beču 7. marta, a turneja se nastavlja u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani i još nekoliko gradova bivše Jugoslavije.

(Blic.rs/DEPO PORTAL/au/Foto: Screenshot)