Za odlazak se najbrže odlučuju mladi, a procjenjuje se da je samo u prvih šest godina od rata više od 100.000 njih otišlo u inostranstvo.

Trenutno oko 25.000 ljudi sa diplomom u BiH nema nikakvo zaposlenje. Stopa nezaposlenosti među mladima od 18 do 35 godina u BiH je duplo veća od ukupne i iznosi 58,4 odsto. Zato većina mladih uz kafu prekraćujući vrijeme često govori „nema nam druge, bacamo se u politiku“.

Da su svjesni da bez mita ili „štela“ o poslu mogu samo da maštaju, potvrđuje i Izveštaj o humanom razvoju za BiH Razvojnog programa UN-a po kome 85 odsto građana lične veze vidi kao jedini način da dobije posao. Skoro svaki drugi građanin posao je tražio mimo zvaničnih metoda - posredstvom rodbine ili prijatelja, a svaki treći na taj način se i zaposlio. Podaci Transparensi internešnela BiH pokazuju da je oko 45 odsto ljudi u BiH spremno da plati mito za posao.

Bojana Trninić iz NVO „Perpetuum mobile“ kaže da istraživanja pokazuju da 13 odsto iz FBiH i oko pet odsto mladih iz RS već preduzelo konkretne korake da zauvijek napusti zemlju.

- To nisu poražavajući podaci, ali je već oko 73 odsto njih napustilo BiH. Razlozi su školovanje, privremeni rad...“, kaže Trninićeva. Ona kaže da zvanične institucije često demantuju istraživanja, a istovremeno ne rade ništa kako bi mlađe od 35 godina zadržali u BiH.

- Korupcija je neviđeno uzela maha. Čak se znaju imena i tačne cifre koliko košta posao. Nažalost, najbolji poslovi kod nas još su oni koji se finansiraju iz budžeta - u javnim institucijama“, kaže Trninićeva. Dokumenta poput omladinskih politika ili strategija uopšte se ne sprovode, nego se iz godine u godinu prepisuju i stoje u ladicama institucija.

Slično misle i u Omladinskoj informativnoj agenciji BiH. Poručuju da u BiH ima posla, ali obrazovni sistem nije usklađen sa tržištem rada - masovno se proizvode pravnici i ekonomisti.

Bolonja je napravila „medveđu uslugu“ studentima, jer im ne daje potrebno iskustvo.

- Sada studenti izbjegavaju da putuju na edukacije, jer je važnije da nemate tri minusa na nekom predmetu koji vam možda nikada neće ni trebati. Praktična nastava mora postati obavezna. Potrebni su i fleksibilniji programi na univerzitetima gdje će mladi imati više vremena za dodatna usavršavanja i sezonske poslove“, kaže predsednik OIA BiH Jan Zlatan Kulenović.

(BLIC.RS/tg)