Razgovarala: Dina GANIBEGOVIĆ

Kratki igrani film "Kako je Ilija Ladin predavao njemački" snimljen je krajem prošle godine, u koprodukciji filmske kuće "Koncept" iz Mostara i DEPO-a.  Okosnicu ove filmske priče čini zanimljiva biografija poznatog i za života nedovoljno priznatog bh pjesnika Ilije Ladina, odnosno anegdotalni fragment iz njegovog života koji se odnosi na period kada je kao profesor njemačkog jezika radio u jednoj bosanskoj provinciji. Predpremijera filma zakazana je za 29. april, u sklopu manifestacije Dani Matice Hrvatske u Mostaru, što je bio povod za razgovor sa njegovim režiserom Segorom Hadžagićem. 

DEPO1: Snimajje Vašeg filma "Kako je Ilija Ladin predavao njemački" završeno je krajem prošle godine.  Da li je sve proteklo onako kako ste planirali?

Teško da bilo šta u BiH ide bez poteškoća. Osim uobičajenih poteškoća, budžeta, i sl. sve ostalo teče po planu. Kada je Robbie Miller, direktor fotografije, otišao da radi u Ameriku, nakon što je radio u ne baš povoljnim produkcijskim uslovima, rekao je: „Ja ovdje ne mogu da radim, sve imaju, ništa mi ne fali“. To se otprilike odnosi i na nas. Kad mi u BiH kažemo da radimo u lošim uslovima, onda to znači da se može stvarati. Kad je sve potaman vjerujem da ćemo se onda žaliti (smijeh).

DEPO2: S obzirom da je ovo Vaš prvi film, je li bilo naporno snimati ga? Jeste li očekivali toliko posla?

Nije bilo naporno, zato što ovdje ljudi i po 20 godina čekaju da dobiju šansu da realiziraju svoju ideju. To je posao koji voliš i, s obzirom da smo u državi kakvoj jesmo, presretni smo kad uopšte imamo šansu da radimo. Kad bi film radio mjesec dana, 24 sata dnevno bez spavanja, bio bih zadovoljan što uopšte imam priliku da radim. Sad kad je snimljen film, vidim da je filmski posao je nepredvidiv. Nikad ne možeš 100% obaviti ono što si zamislio. Ali znao sam da se zamkekriju  na svakom koraku (smijeh). Šalu na stranu, film je snimljen i to je ono što je najvažnije. Draž snimanja filma je što postoji taj momenat improvizacije i dio koji ne možeš predvidjeti. I sam reditelj se često nađe u situaciji koja popuno suluda, što je dobro, jer da sve teče po planu, ne bi bilo izaova.

DEPO3: Kako ste došli na ideju da radite film o Iliji Ladinu?

Legenda o Iliji Ladinu kruži Sarajevom već nekoliko desetljeća, a pogotovo ova angdota kako je Ilija Ladin predavao njemački. Ja sam zahvalan što je scenarist Miro Petrović prepoznao da se ta anegdota može pretočiti u filmsku priču, a ja sam tu priču čuo iz više izvora i mi smo se sreli i zajednički pisali scenario. Ilija Ladin je bio takav čovjek koji sve što je radio u životu, poklapalo se sa njegovom poezijom. Njegov život je zapravo bio ekstenzija njegove poezije. Mi smo u biti imali najveći problem da priču zbijemo u jedan kratki film od 26 minuta.

DEPO4: Ima li u savremenoj bh. kinematografiji mjesta za mlade režisere?

Mi smo mala država i filmski svijet je u BiH jako mali tako da smo svi upućeni jedni na druge i logično je da je ta sredina otvorena ua nove ljude. Na žalost, ne možemo svi da radimo jer nema novca. Međutim, ne bi sad ulazio u klasičnu bosansku priču kako nema para i sve je do para. Treba se čovjek nadati i izboriti se. Postoji mogućnost da neko prepozna vaš talenat i vašu priču i stoga ne treba odustajati, mada je jako teško. Mnogo teže nego u drugim profesijama.

DEPO5: Kad je premijera filma i kakvi su planovi za budućnost?

Premijera je 29. aprila Danima Matice Hrvatske u Mosatru. Trenutno sam fokusiran na premijeru filma, pa ćemo onda vidjeti kakav će biti život filma. Očekujem nastupe na festivalima. Vidjet ćemo gdje će završiti a onda poslije ćemo razmišljati o drugom filmu. Imam već hiljade ideja u glavi. Redatelji i scenaristi s ovih prostora generalno imaju problem što imaju previše ideja, a malo šanse da to realiziraju, tako da sam i ja u toj fazi da imam puno ideja, ali sve je to još uvijek daleko od realizacije.

(DEPO)