Javno saslušanje u Bosni i Hercegovini otvorilo je alarmantna pitanja o kvalitetu obrazovanja i korupciji u akreditaciji fakulteta. U fokusu je privatni univerzitet Kallos, koji nema licence za pojedine medicinske programe, dok Agencija za razvoj visokog obrazovanja BiH tvrdi da samo učestvuje u procesu, ali ne izdaje dozvole. Postavlja se pitanje ko kontrolira rad visokoškolskih ustanova i ko obrazuje buduće ljekare?

Agencija: Učestvujemo, ali ne izdamo dozvole ni akreditacije

Agencija za razvoj visokog obrazovanja i osiguranje kvaliteta u BiH ne izdaje dozvole za rad, ne registruje subjekte i ne izdaje akreditacije visokoškolskim ustanovama, poručio je na javnom saslušanju direktor ove ustanove, Enes Hašić, prenosi N1.

- Agencija učestvuje u postupcima akreditacije, na način da, na prijedlog jedne od tih 12 obrazovnih vlasti, imenuje komisiju za akreditaciju. Prije toga Agencija zajedno sa nadležnim vlastima bira stručnjake za akreditaciju - kaže Enes Hašić, direktor Agencije.

Otvoreno pitanje etike i mogućeg sukoba interesa

Tokom saslušanja postavljeno je i pitanje etičnosti odnosa između vlasnika privatnih univerziteta i institucija koje učestvuju u postupku akreditacije.

- Je li etično da vlasnik univerziteta bude u Upravnom odboru institucije koja sudjeluje na neki način u postupku akreditacije visokoškolskih ustanova? - pita Jasmin Emrić.

Odgovora na to pitanje nije bilo, iako se na saslušanju nalazio i Nedeljko Stanković, član Upravnog odbora Agencije, te vlasnik Evropskog univerziteta Kallos.

Kallos u centru pažnje

Upravo je slučaj Kallos otvorio pandorinu kutiju djelovanja privatnih fakulteta, dobijanja trajne zabrane rada, te pitanja ispunjavanja prostornih i kadrovskih uslova za obavljanje djelatnosti.

Stanković je, s druge strane, branio kapacitete ove ustanove, posebno kada je riječ o oblasti medicine.

- U medicinu sam uložio milion i sedamsto pedeset hiljada eura mojih para i moja medicina, moje prostorije, moje laboratorije su opremljenije od Tuzlanskog medicinskog fakulteta i od Sarajevskog i u čitavoj regiji bivše Jugoslavije - tvrdi Nedeljko Stanković.

Šok zbog medicinskih studijskih programa

No, za mnoge je posebno zabrinjavajuće to što pomenuti univerzitet ne posjeduje licence za rad studijskih programa medicine, biomedicine i zdravstva. Ipak, na saslušanju je poručeno da Kallos nije jedini slučaj koji izaziva zabrinutost.

- Ovdje piše da je izdano više od 10 hiljada diploma na visokoškolskim ustanovama Brčko distrikta, to je ogroman znanstveni potencijal, ako je to znanje, ali ako nije, mi smo u ozbiljnom problemu. Ja se plašim budućnosti svih nas, pogotovo ako uzmemo u obzir da su to medicinski, tehnički fakulteti - upozorava Jasmin Emrić.

Komisija upozorava na profit i koruptivne veze

Predsjedavajući Komisije Branislav Borenović upozorio je na ozbiljnost cijelog problema, naglašavajući da se obrazovanje ne smije svesti na zaradu i trgovinu uticajem.

- Beskrupuloznost onih koji kroz obrazovanje žele da ostvare veliki profit, ne mareći kako pružiti znanje mladim ljudima u ovoj zemlji, ovo je jedan od primjera koji pokazuje gdje se mi kao obrazovni sistem nalazimo. Potpuno je jasno da se ovdje radi o konceptu ‘ja tebi katedru, doktorat, ti meni dozvolu za rad’, to je jedna uvezana finansijsko-koruptivna kombinacija - ističe Borenović.

Cijeli slučaj otvorio je pitanje političkog uticaja i sukoba interesa u akreditaciji privatnih fakulteta, o čemu će se govoriti i na narednom javnom saslušanju 2. juna. No, epilog problema koji se tiče cijelog društva još je daleko.

(N1/DEPO PORTAL/au)