Odlazeći visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Christian Schmidt izjavio je u intervjuu za njemački Süddeutsche Zeitung da se povlači jer je pritisak rastao ne samo na njega, nego i na strukture Dejtonskog mirovnog sporazuma.

“Osjetio sam da pritisak nije sve veći samo na mene, nego i na strukture Daytona”, rekao je Schmidt.

Prema njegovim riječima, cilj mu je bio osigurati da OHR nastavi postojati.

“Raspuštanje, bez da su postignuti zadani ciljevi, značilo bi da bi Daytonski mirovni sporazum u cjelini bio doveden u pitanje, uključujući i vojnu misiju EUFOR”, kazao je Schmidt.

Dodao je da bi to bilo “neodgovorno” u trenutku kada, kako kaže, jačaju secesionističke izjave iz bh. entiteta Republike Srpske.

Intenzivni razgovori iza kulisa

Kako prenosi N1, Süddeutsche Zeitung u uvodu intervjua navodi da je Schmidt početkom sedmice iznenada najavio povlačenje, “očigledno pod pritiskom Trumpove administracije”. Schmidt to u intervjuu nije direktno potvrdio, ali je rekao da su u pozadini vođeni razgovori u kojima nije učestvovao.

“Čuo sam samo da su bili veoma intenzivni”, rekao je.

Na pitanje da li bi želio više podrške iz Brisela i Berlina, odgovorio je da je podrška “itekako postojala”. Posebno je izdvojio London, Rim i druge evropske prijestolnice.

“London se veoma zauzeo za očuvanje OHR-a i mene lično podržao”, rekao je Schmidt.

Dodao je da odlazi “teška srca” i da je povratak iz New Yorka, nakon sjednice Vijeća sigurnosti UN-a, bio emotivan trenutak sa saradnicima u Sarajevu.

Upozorenje zbog retorike

Schmidt je upozorio da pojedini političari stanje u BiH pogrešno predstavljaju kao “sukob civilizacija”.

“Podmeće se da je islamska zajednica potpuno proiranska, što nije tačno”, rekao je.

Prema njegovim riječima, muslimansko stanovništvo izloženo je uvredama, a takva atmosfera se koristi za opravdavanje secesionističke politike.

“Tako podgrijana atmosfera instrumentalizira se kako bi se legitimiralo otcjepljenje Republike Srpske”, kazao je Schmidt.

Naglasio je i da se destruktivno nisu ponašali samo politički predstavnici iz RS-a. Govoreći o Domu naroda, rekao je da su “Hrvati i Srbi” više puta zajedno blokirali kvorum za odlučivanje, a time i zakone.

Upozorio je i da BiH nije usvojila gotovo ništa od mjera koje traži Vijeće Evrope u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma.

“Bosna i Hercegovina će zbog toga vjerovatno doći na sivu listu zemalja s rizikom od pranja novca. To je pravi korak unazad za zemlju”, rekao je.

Državna imovina i gasovod

Jedno od ključnih otvorenih pitanja ostaje državna imovina. Süddeutsche Zeitung navodi da SAD sada očigledno traže brzo rješenje jer bi neriješeno pitanje moglo stvarati probleme za planirani gasovod koji bi gradila firma bliska Trumpu.

“Da, time je u temu ušla nova dinamika”, rekao je Schmidt.

Dodao je da nestrpljenje raste i kod načelnika i gradonačelnika, jer “često ne mogu izgraditi ni sportsku dvoranu”.

Schmidt kaže da njegov tim radi na modelu prema kojem bi nezavisna komisija odlučivala za koje se svrhe može koristiti državna zemlja.

Govoreći o gasovodu, rekao je da se projekt zasniva na šest godina staroj studiji izvodljivosti koju je podržala EU, s ciljem smanjenja utjecaja ruskog Gazproma.

“Međutim, EU se povukla iz projekta. Sada su Evropljani vani”, rekao je Schmidt.

Šta je rekao o Dodiku i mogućem nasljedniku na čelu OHR-a čitajte u nastavku teksta ovdje. 

(DEPO PORTAL/ad)