„Hajde da skoknemo do Trsta po farmerke, kafu i cipele", govorili bi Jugosloveni željni kvalitetne robe koju nisu mogli da pronađu kod kuće.

Trst, grad na samoj granici Italije i Slovenije, nekadašnje jugoslovenske republike, bio je 1970-ih i 1980-ih za mnoge Jugoslovene velika robna kuća na otvorenom ili šoping Meka.

Vozovima, automobilima, autobusima, hiljade Jugoslovena koristilo bi mogućnost da bez viza, što je bio presedan za ljude iz istočne Evrope, dolaze vikendima u Trst, mahnito trčeći po radnjama i čuvenoj pijaci Ponte Roso, ostavljajući milione dinara ili tadašnjih nemačkih maraka.

Trgovci su ih čekali raširenih ruku, mnogi su naučili i srpsko-hrvatski jezik, ali obični građani Trsta nisu baš bili blagokankloni prema Jugovićima, kritikujući ih da im prljaju grad.

Decenijama kasnije, na pijaci Ponte Roso više nema tezgi sa svim i svačim, sada se tu prodaje samo cvijeće.

„Moj ujak je spustio torbu nasred dnevne sobe. Nadala sam se nečemu lijepom, ali ono što se pojavilo pred mojim očima i pred očima mojih sestara, prevazišlo je sva naša očekivanja", piše u jednoj od priča Azra Nuhefendić, novinarka i spisateljica iz Sarajeva koja danas živi u Trstu.

„Iz torbe, odjednom, izašla je eksplozija boja: jarko crvena, žuta, zelena, ljubičasta, drečavo narandžasta. Na trenutak smo zanijemile, ostale paralizovane pred tom čudesnom garderobom."

Bilo je to krajem 1960-ih godina, kada su prvi Jugosloveni počeli da odlaze u Italiju u šoping.

Za Azru, koja je tada bila dijete, kada bi neko od komšija ili poznanika rekao da je bio u Trstu, ta vijest je u njenoj maloj glavi odzvanjala kao vijest o tome da je Neil Armstrong kročio na Mjesec.

Iako geografski nije pripadao Jugoslaviji, ovaj italijanski grad na obali Jadranskog mora Jugosloveni su smatrali svojim.

Bio im je neprikosnovena prestonica šopinga i prozor u svijet mode.

Fotografije kao i ostatak teksta pronađite OVDJE

(Oslobođenje/ BBC, DEPO PORTAL/mr)