TAKO JE GOVORIO PREDRAG MATVEJEVIĆ

Šta da rade Bošnjaci: O islamu, vehabijama, nacionalizmu, Dodiku i Bosni koja se ne može cijepati...

Nedjeljni magazin03.02.17, 10:43h

Šta da rade Bošnjaci: O islamu, vehabijama, nacionalizmu, Dodiku i Bosni koja se ne može cijepati...
U jednom od opširnijih intervjua koji je dao Dnevnom avazu, književni velikan Predrag Matvejević, koji je umro jučer u 85. godini, s velikim emocijama, ali i proročanski, je govorio o događajima u BiH, o neprijateljskim pokušajima prema našoj zemlji, o Miloradu Dodiku, Bošnjacima, Titu...

Izvor:Dnevni avaz/Autor: Faruk Vele

 

U sjećanje na ovog velikana, Avaz u cjelosti prenosi intervju Matvejevića iz oktobra 2011. godine:


Jedan od vodećih evropskih intelektualaca i ugledni univerzitetski profesor Predrag Matvejević, rođeni Mostarac, u čiju su odbranu svojevremeno ustajali i francuski filozof Bernar-Anri Levi (Bernard-Henri Levy) i Umberto Eko (Eco), kaže da sa žaljenjem prima posljednje loše vijesti iz BiH. U intervjuu za "Dnevni avaz" potpuno otvoreno govori o svojim pogledima na BiH i Evropu danas, ali i o njihovoj budućnosti. Također, upozorava na opasnosti politike Milorada Dodika te komentira poteze reisu-l-uleme Mustafe ef. Cerića.  


Vezan za BiH


Kako gledate na posljednje događaje u BiH? Uz zaostatke za Evropom, pa i zemljama regiona, pojedini događaji nose crne slutnje o ponavljanju devedesetih godina.


– Ja sam ostao vezan uz BiH. S tugom, s bolom, s nekom vrstom nesreće primam loše vijesti iz BiH. Nama koji smo proživjeli sve to (što se dešavalo u ratu, op. a.) teško pada ono što se dešava u Bosni. Osjetljiv sam kada vidim ono što se zbiva. Ne treba štedjeti predsjednika RS Milorada Dodika, koji svojim izjavama pokazuje da mu nije stalo do BiH i da bi svakog časa želio otcijepiti svoj komad BiH. A Bosna se ne može cijepati!


Dodik je Milošević bez oružja. Jedan čovjek bez kulture, bez milosti. Ima nacionalista koji znaju upotrijebiti jedan interesantan rječnik, koji ih prikriva. On se ne želi prikrivati iza svog rječnika. On pokazuje što je – četnik. Što se tiče moje Hercegovine, boli me, tako mi teško pada kada vidim da daju imena ulicama po ustaškim funkcionerima poput Mile Budaka ili Gojka Šuška, koji je došao iz jedne nečasne emigracije i vodio je taj sukob s Bosnom. Oni su u taj mostarski Heliodrom strpali muslimane na jedan nemoguć način i tu su mnogi stradali. To je, također, moja patnja – kaže Matvejević.


Postoje bojazni da bi se Evropa i svijet u jednom trenutku, a potaknuti novim nasiljem i nestabilnošću, mogli pomiriti s krajem BiH i, jednostavno, reći da su umorni. Bojite li se toga?


– Paradoksalno, svijet nas štiti od nas samih. Kada bi se do kraja provelo ono što hoće jedni, drugi i treći, oni koji daju imena ulicama po Budaku, ili oni koji Dodikom štite Miloševićevo naslijeđe, onda bi se stvarno moglo dogoditi najgore. Sramotno je da mi sami ne možemo naći neke puteve. Paradoksalno je da nam treba tutorstvo drugih. Proživljavam jednu krizu, jedan težak trenutak…


Gledajući izvana, izgleda da bi onog časa kada bi se povukle strane trupe, oni koji su oružjem baratali to isto oružje, ako bi ga imali, ponovno uzeli. Srećom za nas, nije interes da se na Balkanu opet nešto rasplamsa. Da je interes, opet bi se našla neka "holandska divizija" koja bi prepustila da stvari idu tokom za koji svi znamo kakav je. U ovom času, međutim, opet negdje slati trupe, umirivati Evropu, to košta… Evropa gubi pare i nema para kao nekada. Eto, takve negativne stvari nas štite. To je ta tragična situacija. Paradoks. Ono što je negativno u Evropi stvara štit na Balkanu.
 

Bošnjaci, koji su, za razliku od onih koji ih vode, jedini zainteresirani za opstanak BiH, s pravom su u strahu?


– Ja shvaćam muslimane. Oni su nepravedno napadnuti. Snimio sam s Talijanima jedan film o Srebrenici. Čudim se kada moje kolege sa srpske strane, od kojih ja neke cijenim i volim, neće da priznaju da je u Srebrenici počinjen genocid. Ili, kada vidim neke s hrvatske strane, među kojima i moje dalje rođake, koji tvrde da u Mostaru nije ništa bilo. Pa, kako nije bilo?


Pričao sam s ljudima koji su prošli užase na Heliodromu i kako su ih, između ostalog, ubijali vrućom juhom. Kada se reagira iz boli, reakcija nekada može biti jaka, možda i pretjerana. Tako da shvatam reakciju naših muslimana. S druge strane, desile su se stvari koje se ne bi trebale desiti našim muslimanima. Imali smo umjereni islam kakav je nametnulo Otomansko carstvo. Nikada nisam zaboravio da je Kemal Ataturk na konju ujahao u džamiju da bi pokazao da neće vladati imami i muftije, već zakon. A vjera treba biti slobodna.


Islam i modernitet


Šta da rade Bošnjaci?


– Prošli put kada sam bio u BiH, vidio sam neke stvari koje bi mogao ispraviti reisu-l-ulema Mustafa ef. Cerić. Mislim da bi on, kada bi bio malo odrješitiji, mogao zaustaviti neke manifestacije koje kasnije koriste hrvatski i srpski nacionalisti. Mislim na vehabije… Oni dobiju malo para da izađu petkom. Ne treba to našim muslimanima.


Oni nose svoj islam, kao muslimani Turske, koja je danas jedan krasan model ovim arapskim zemljama koje se oslobađaju svojih režima. To je zemlja u kojoj je vjera zagarantirana, ali nije vjerska država. Gledajte, kršćanstvo nije uspjelo kristijanizirati modernitet. Modernitet se izvukao. Isto tako, u islamu, islamizacija i islamizam neće moći islamizirati modernitet. On će s njim nastaviti jedan suživot. Evo tako, u tim relacijama pokušavam misliti našu stvar.


Evropa i svijet žive jednu krizu


Kako komentirate jačanje ekstremne desnice u Evropi?


– Evropa i svijet žive jednu krizu. Ne zaboravite da je kriza između dva svjetska rata doista rodila fašizam. I Musolinija i Hitlera i, naravno, Franka. Desnica smatra da će se zaštititi, da će zaštititi svoje interese i banke ako skrenu udesno. I u tom procesu svoje opravdanje nalazi jedna gnusna desnica. Sve desnice u našem regionu okrenute su prema fašizmu. U tom pogledu, te desnice opasnije su nego one u Evropi. Uostalom, nikada Evropu nisam doživljavao kao nekakvu bajnu zemlju. To je zemlja ljudskih prava i ona su korištena onako kako je koristilo onima koji su ih dali.


Da nije bilo Tita, pitanje je koliko bi bilo Blajburga


– Gledajte, u Hrvatskoj, a ne samo u BiH, formiraju nove ulice Mile Budaka, a ovdje u Zagrebu hoće da promijene ime Trga maršala Tita u neko drugo, ne znam kakvo ime. A Krleža je dobro rekao da su Hrvati možda najviše dužni Titu. Da nije bilo Tita, koliko bi bilo Blajburga, s obzirom na jame u koje su ustaše ubacili toliko nevinih ljudi. Ne zaboravite, i naše hercegovačke jame bile su napunjene.

 

(DEPO PORTAL/BLIN MAGAZIN/ad)


Depo.ba pratite putem društvenih mreža Twitter i Facebook